ZAKON O SPOLjNOTRGOVINSKOJ POLITICI BIH(“Sl. glasnik BiH”, br. 7/1998 i 35/2004) |
Osnovne odredbe
1. Zakon o spoljnotrgovinskoj politici (u daljem tekstu: zakon) reguliše osnovne elemente sistema za izvoz i uvoz roba i usluga i određuje uslove za izvršavanje ekonomskih delatnosti u inostranstvu i za izvršavanje ekonomskih delatnosti od strane fizičkih i pravnih lica u Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu: BiH).
2. U svrhe međunarodne trgovine, protok roba i usluga je slobodan.
3. Slobodni protok roba i usluga ne isključuje zabrane ili restrikcije na uvoz, izvoz ili tranzit, opravdane prema uslovima definisanim u članu 6. stav 2, članu 25. stav 1. i članu 31. ovog zakona. Međutim, takve zabrane i restikcije neće predstavljati sredstva proizvoljne diskriminacije ili bilo kakvu meru i teret ekvivalentnog efekta za međunarodnu trgovinu.
4. Zakon, također, utvrđuje pravila dosljedna međunarodnim obavezama koje proizilaze iz trgovinskih sporazuma za vanrednu primenu zaštitnih mera i za zaštitu domaćeg tržišta od međunarodne nepravedne konkurencije, kao što su damping i subvencije.
5. Zakon unapređuje postojeću i buduću ekonomsku saradnju BiH i njenih entiteta sa susednim državama i međunarodnim organizacijama, u skladu sa odredbama Ustava Bosne i Hercegovine.
1. Zakon je zasnovan na Ustavu Bosne i Hercegovine, koji predviđa nadležnost BiH za spoljnotrgovinsku politiku.
2. Unilateralne mere u vezi sa spoljnom trgovinom i sporazumi sa trećim zemljama u pogledu spoljne trgovine su odgovornost institucija BiH.
1. U smislu ovog zakona pod “spoljnotrgovinskom politikom” podrazumevaju se jednoobrazni državni principi za primenu svih unilateralnih mera, koje se tiču međunarodnog protoka roba i usluga, i za pregovore i zaključivanje svih sporazuma sa trećim zemljama, regionalnim ili međunarodnim organizacijama povezanim sa međunarodnom trgovinom.
2. U smislu ovog zakona pod “unilateralnim merama koje se tiču spoljne trgovine” podrazumevaju se zaštitne mere, kao i dažbine za antidamping i za antisubvencije.
3. U smislu ovog zakona pod “sporazumima sa trećim zemljama koji se tiču spoljne trgovine” podrazumeva se svaki sporazum ili instrument u vezi sa međunarodnom trgovinom, a naročito svaki trgovinski sporazum sa drugim zemljama, svaki sporazum sa Evropskom Unijom, svako članstvo u carinskim unijama, na područjima slobodne trgovine i u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
1. Spoljnotrgovinsku politiku iz prethodnog člana ovog zakona utvrđuju organi BiH u saradnji sa nadležnim organima entiteta.
2. Entiteti će preuzeti sve odgovarajuće mere, bez obzira da li su to opšte ili posebne mere, kako bi osigurali ispunjavanje obaveza koje nastaju iz zakona ili koje su rezultat akcije koju su preduzeli organi BiH.
3. Organi BiH i nadležni organi entiteta dužni su međusobno sarađivati i razmenjivati sve informacije neophodne da se obezbedi ispunjenje obaveza koje nastaju iz ovog zakona.
4. Nadležni organi entiteta ne mogu donositi mere koje bi mogle ugroziti postizanje ciljeva ovog zakona.
1. U smislu ovog zakona pod “entitetima” se podrazumevaju Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska.
2. U skladu sa ovim zakonom, vlade entiteta su na svojim odgovarajućim područjima kontrole i administracije odgovorne za propisnu administraciju i nadzor carinske teritorije i za urednu implementaciju carinskih zakona, carinskih propisa i drugih zakona i odredbi.
1. Izvoz i uvoz roba je slobodan od bilo kakvih kvantitativnih ograničenja ili drugih mera istog efekta.
2. Odredbe stava 1. ovog člana ne isključuju zabrane ili ograničenja međunarodnog prometa roba opravdane na osnovu javnosti, morala, javne politike ili javne bezbednosti, zaštite zdravlja i života ljudi, životinja ili biljaka, zaštite nacionalnih bogatstava koji imaju umetničku, istorijsku ili arheološku vrednost, ili zaštite industrijsko-komercijalne svojine, odnosno radi eliminacije droga i otpadnih materijala.
3. Pored odredbi iz prethodnog stava:
– izvoz i uvoz roba obezbediće se pod istim uslovima na čitavoj teritoriji Bosne i Hercegovine;
– Savet ministara BiH, propisuje prema uslovima ovog zakona da izvoz i uvoz određenih roba može bit podložan carinskim tarifama i drugim specificiranim uslovima, uključujući zahteve za stastičke podatke.
4. Uvezena roba je podložna istim poreskim i zakonskim uslovima koji su uvedeni za iste ili slične robe proizvedene u BiH.
5. Klasifikacija roba prema indiviualnim režimima izvoza i uvoza, obim ili vrednost kvota, način, vremenski period, i uslovi za njihovu klasifikaciju biće propisani od strane Saveta ministara BiH.
6. Ministarstvo spoljne trogivine i ekonomskih odnosa BiH (u daljem tekstu: Ministarstvo spoljne trgovine BiH) obezbeđuje potreban broj bilateralnih i multilateralnih dozvola, kvota, kontigenata, detašmana i sl. za potrebe privrede BiH, saglasno potrebama entiteta i mogućnostima koje dozvoljavaju međunarodni ugovori. Raspodela se vrši na entitete, a ovi na krajnje korisnike.
1. Roba koja se uvozi mora biti u skladu sa standardima i tehničkim i kvalitativnim normama propisanim ili priznatim kao uslov za njihovo stavljanje u promet i/ili upotrebu u Bosni i Hercegovini, uključujući i standarde entiteta.
2. Sanitarna, veterinarska, fitopatološka, ekološka i kontrola kvaliteta uvezene robe obavezno su u skladu sa posebnim propisima.
3. Roba će ostati pod carinskom administracijom i nadzorom sve dok ne ispuni propisane uslove iz stava 2. ovog člana.
4. Roba za koju je propisana procedura sticanja uverenja o obaveznom atestu mora biti propisno obeležena nakon što se dobije odgovarajuće uverenje o atestu.
5. Roba čiji je promet zabranjen u Bosni i Hercegovini ne može biti uvezena ili privremeno uvezena.
6. Savet ministara BiH može, u skladu sa obavezama iz trgovinskih sporazuma, zabraniti izvoz, uvoz ili tranzit određenih roba preko Bosne i Hercegovine ili propisati uslove prema kojima takve robe mogu bit uvezene, izvezene ili transportovane u tranzitu da bi se sprečilo ugrožavanje ljudskih života, zdravlja i okoline.
7. Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana robe mogu biti privremeno uvezene u svrhu oplemenjivanja, ukoliko ovo ne dovodi u opasnost život i zdravlje ljudi, životinja ili biljaka.
Dokumenti koji se prilažu uz robu za uvoz i izvoz
1. Ako ugovori sa stranim pravnim licima, propisi stranih zemalja ili međunarodni ugovori predviđaju da se uz robu koja se izvozi ili uvozi moraju priložiti potvrdu ili overeni dokumenti, takve potvrde ili dokumenti biće izdani ili overeni od strane nadležnog organa.
2. Ako propisi zemlje u kojoj se trebaju upotrebiti potvrde ili drugi dokumenati iz prethodnog stava ovog člana predviđaju da takve potvrde ili dokumente trebaju overiti državne vlasti, overit će ih Ministarstvo spoljne trgovine BiH potpisom i suhim žigom, a ministarstva entiteta mokrim žigom i potpisom.
3. Ministarstvo spoljne trgovine BiH će, uz prethodno pribavljena mišljenja resornih organa entiteta, i po potrebi privredne asocijacije, propisati način izdavanja ovih potvrda ili overe dokumenata koji se prilažu uz robu za izvoz i uvoz, kriterija za utvrđivanje da robe vode poreklo iz Bosne i Hercegovine i uslove pod kojima će se zahtevati potvrda porekla izvezenih ili uvezenih roba.
Datum stalnog izvoza i uvoza i prolaz carine
1. Izvoz ili uvoz roba smatra se završenim kada su robe prošle carinu i prošle carinsku liniju. Kao datum izvoza ili uvoza smatraće se datum prihvatanja deklaracije za robe od strane nadležne carinske administracije.
2. U smislu ovog zakona, pod “prihvatanjem” se smatra prihvatanje carinske deklaracije u carinskom uredu nadležne carinske administracije.
3. (brisano)
Ulaganja kapitala stranih lica
Promet roba koje predstavljaju ulaganje kapitala od strane stranog pravnog i fizičkog lica ili povećanje uloga kapitala, osim roba čiji je uvoz podložan posebnim ograničenjima, slobodan je, ako je u skladu sa pravnim poslom na osnovu kojeg se vrši ulaganje.
Uvoz kapitalnih roba nakon završetka investicionih projekata u inostranstvu
1. Preduzeće iz Bosne i Hercegovine koja ulažu kapital ili izvode investicione radove u inostranstvu nakon prestanka upotrebe opreme i pripadajućih rezervnih delova kupljenih i korištenih u izvršenju tih radova ili u izvršenju projekata ulaganja kapitala u inostranstvu, mogu slobodno uvoziti tu opremu i rezervne delove u Bosnu i Hercegovinu.
2. Pre uvoza opreme i rezervnih delova iz stava 1. ovog člana, preduzeće mora, uz dokaz o kupovini, prezentirati i knjigovodstveni dokaz da su ove robe bile korištene u izvršenju investicionih i projekata ulaganja kapitala u inostranstvu.
Zamena prethodno izvezenih ili uvezenih roba
1. Preduzeće iz Bosne i Hercegovine može, u okviru zaključenih ugovora o izvozu ili uvozu, a pre isteka vremena određenog za ispravljanje nedostataka prema ovim ugovorima, izvesti ili uvesti robe koje zamenjuju prethodno dostavljene robe za koje je utvrđeno da imaju nedostatke ili da ne ispunjevaju uslove iz ugovora.
2. Izvoz i uvoz roba iz prethodnog stava biće slobodan.
1. U cilju obavljanja usluga za strana pravna lica ili korištenja usluga stranih pravnih lica i u drugim slučajevima kada se robe izvoze ili uvoze, robe se mogu privremeno uvoziti ili izvoziti.
2. Procedura o privremenom uvozu ili izvozu mora biti obavljena u okviru propisanih uslova u skladu sa Carinskim propisima.
3. Privremeno izvezene robe moraju biti vraćene na carinsku teritoriju Bosne i Hercegovine ili stalno izvezene, a uvezene robe moraju biti vraćene u stranu zemlju ili stalno uvezene i ocarinjene od strane entiteta, u skladu sa Carinskim propisima, u okviru vremenskog perioda propisanog za privremeni uvoz i izvoz.
1. Privremeno izvezene ili uvezene robe mogu se koristiti samo u svrhu za koju su privremeno izvezene ili uvezene.
2. Promet roba za privremeni izvoz ili uvoz biće slobodan bez obzira da li je izvoz ili uvoz takvih roba podložan kvantitativnim ograničenjima.
Savet ministara BiH, na predlog Ministarstva spoljne trgovine BiH, određuje tip, svrhu i vremenski period privremenog izvoza i uvoza, a isto tako može odrediti da određene robe ne mogu bit privremeno uvezene da bi se sprečilo ugrožavanje ljudskih života ili života ili zdravlja životinja i biljaka.
Režimi za izvoz i uvoz roba iz slobodnih zona i u slobodne zone
1. Preduzeće može slobodno vršiti promet roba i usluga u slobodne zone i iz slobodnih zona i vršiti snabdevanje rezervnim delovima i drugim materijalom za korištenje i održavanje opreme i sredstava neophodnih za obavljanje poslovnih aktivnosti u takvim zonama.
2. Za uvoz roba iz slobodnih zona na carinsku teritoriju Bosne i Hercegovine ili za njihov izvoz sa carinske teritorije Bosne i Hercegovine u slobodne zone, primenjivaće se opšti uslovi iz člana 6. ovog zakona.
3. U svrhu dalje obrade i pod specijalnim nadzorom carine, robe se mogu privremeno slobodno uvesti na carinsku teritoriju Bosne i Hercegovine dok obrađene robe ne budu vraćene u zonu ili dok ne budu izvezene.
4. Članovi 12, 13. i 14. ovog zakona se primenjuju na privremeni izvoz sa carinske teritorije Bosne i Hercegovine u slobodne zone i za privremeni izvoz iz slobodnih zona na carinsku teritoriju Bosne i Hercegovine.
Izvoz i uvoz roba bez plaćanja
Preduzeće može primiti sprave, merne instrumente i sredstva, službena vozila i opremu koju mu je poslalo strano pravno lice s kojim je potpisan ugovor o komisionu, konsignacionom skladištu ili uslugama u svrhu pružanja usluga u okviru zaključenog ugovora, u skladu sa Carinskim propisama.
U smislu ovog zakona pod “dugoročnom proizvodnom saradnjom” se podrazumeva svaki dugoročni ugovorni odnos u trajanju od najmanje tri godine između domaćeg pravnog lica koje obavlja proizvodne aktivnosti u Bosni i Hercegovini i stranog pravnog lica koji se tiče razvoja, uvođenja proizvodnje, proizvodnje i uzajamnog snabdevanja proizvodima i njihovim sastavnim delovima.
1. Ako u vreme kada su ugovori i aneksi zaključeni, a odnose se na robe koje se izvoze ili uvoze na osnovu ugovora o dugoročnoj proizvodnoj saradnji koje su bile klasifikovane kao robe koje trebaju biti izvezene ili uvezene slobodno, onda će one biti izvožene u režimu slobodno do kraja ispunjenja ugovora.
2. Ako je izvoz ili uvoz roba preduzet na osnovu ugovora o dugoročnoj proizvodnoj saradnji podložan kvoti ili dozvoli, preduzeće će izvesti ili uvesti takve robe na osnovu odobrenja Ministarstva spoljne trgovine BiH i resornih ministarstava oba entiteta, koje mora odlučiti o zahtevu za odobrenje. Takvo će odobrenje predstavljati pravo na izvoz ili uvoz po toj osnovi, koje će važiti onoliko dugo koliko je ugovor na snazi.
1. Ugovor o dugoročnoj proizvodnoj saradnji se radi u pismenoj formi i za određeni vremenski period, a može biti dopunjavan i menjan.
2. Vrednost roba izvezenih na osnovu ugovora iz prethodnog stava ovog člana mora biti najmanje jednaka vrednost roba uvezenih na osnovu tog istog ugovora.
3. Uslovi za registraciju ugovora o dugoročnoj proizvodnoj saradnji biće propisani od strane Saveta ministara BiH, a na predlog Ministarstva spoljne trgovine BiH.
1. Preduzeće može privremeno izvoziti ili uvoziti opremu pod zakupom za korišćenje u proizvodnji i za obavljanje usluga.
2. Ugovor o zakupu mora biti zaključen u pismenoj formi, a sadrži uslove zakupa. Može, takođe, sadržavati uslove po kojima zakupac postaje vlasnik privremeno izvezene ili uvezene opreme nakon isteka ugovorenog roka zakupa.
3. Entiteti izdaju dozvole za privremeni izvoz ili uvoz zakupljene robe pod uslovima utvrđenim propisima, kao što je predviđeno u članu 43. ovog zakona. Ako takvi izvozi ili uvozi podležu kvoti ili dozvoli, entiteti ih dozvoljavaju ako su uvozniku odobrena prava na kvotu i dozvolu. Ako nikakva kvota ili dozvola nije odobrena za takve uvoza ili izvoze, entiteti mogu dati dozvolu za privremeni uvoz.
4. Ako je u vreme privremenog izvoza ili uvoza zakupljena oprema razvrstana kao roba koja se slobodno izvozi ili uvozi, i u vreme njenog trajnog izvoza ili uvoza slobodno će se izvesti ili uvesti, bez obzira na eventualnu promenu režima uvoza ili izvoza.
1. Preduzeće može zaključivati ugovore o izvozu roba i usluga koje se plaćaju uvozom roba i usluga.
2. Ministarstva trgovine entiteta evidentirat će izvršene ugovore iz stava 1. ovog člana na osnovu uputstva.
Uputstvo iz prethodnog stava donosi Savet ministara BiH na predlog Ministarstva spoljne trgovine BiH.
1. Usluge se mogu slobodno pružati u okviru teritorije Bosne i Hercegovine.
2. Bez obzira na odredbu prethodnog stava, Savet ministara može propisati, u meri u kojoj je to u skladu sa trgovinskim sporazumima u kojima je BiH i/ili Entitet jedna od strana, da se međunarodna trgovina određenim uslugama može vršiti u skladu sa posebnim uslovima.
3. U smislu ovog zakona:
– pod terminom “usluge” podrazumeva se svaka usluga u svakom sektoru, osim “usluga koje se pružaju u okviru vršenja državnih ovlaštenja”;
– pod terminom “trgovina uslugama” podrazumeva se pružanje usluga između pravnih i fizičkih lica iz Bosne i Hercegovine i iz strane zemlje ili carinske teritorije;
– pod terminom “usluge koje se pružaju u okviru vršenja državnih ovlaštenja” podrazumeva se svaka usluga koja nije pružena na komercijalnoj bazi niti u konkurenciji jednog ili više davalaca usluga.
1. Bez obzira na odredbe koje se odnose na pravo obavljanja aktivnosti stranih fizičkih i pravnih lica u Bosni i Hercegovini, lice koje pruža uslugu u Bosni i Hercegovini može, da bi to učinilo, privremeno obavljati svoju aktivnost u Bosni i Hercegovini tamo gde se usluga pruža, pod istim uslovima koji su određeni za građane Bosne i Hercegovine od strane Saveta ministara BiH i vlada entiteta.
Link 1 – Link 4 – Link 5 – Link 6 – Link 8
2. Strana fizička lica koja pružaju usluge u Bosni i Hercegovini podležu propisima koji su sadržani u prethodnom stavu ovog člana u onoj meri u kojoj primena takvih propisa ne ograničava primenu BiH mera koje se tiču fizičkih lica koja traže pristup na tržište radne snage ili se odnose na državljanstvo, boravak ili zaposlenje na trajnoj osnovi.
3. Strana fizička lica koja pružaju usluge u Bosni i Hercegovini podležu propisima koji su sadržani u stavu 1. ovog člana u onoj meri u kojoj primena takvih propisa ne ograničava primenu mera kojima se reguliše ulaz ili privremeni boravak fizičkih lica u Bosni i Hercegovini, uključujući mere neophodne za zaštitu integriteta i obezbeđenje normalnog kretanja fizičkih lica preko njenih granica.
4. Mere predviđene u st. 2. i 3. ovog člana ne primenjuju se na način koji poništava ili umanjuje korist trgovine uslugama.
5. Usluge stranih i fizičkih i pravnih lica u Bosni i Hercegovini podležu oporezivanju i propisima pod istim uslovima kao iste ili slične usluge domaćih fizičkih i pravnih lica.
1. Odredbe člana 23. ne isključuju zabrane međunarodne trgovine uslugama opravdane na osnovu javnog morala, javne politike ili javne bezbednosti, zaštite zdravlja i života ljudi, životinja ili biljaka, zaštite nacionalnog blaga koje ima umetničku, istorijsku ili arheološku vrednost, ili zaštite industrije komercijalne svojine.
2. Takve zabrane ili ograničenja neće predstavljati sredstva diskriminacije ili prikrivenog ograničenja međunarodne trgovine.
Izvoz i uvoz usluga bez naknade
1. Fizička i pravna lica mogu bez naknade pružati usluge u humanitarne, naučne, obrazovne, kulturne, zdravstvene, socijalne, sportske, religijske i druge nekomercijalne svrhe prema uslovima koje utvrđuje Savet ministara BiH, a na predlog Ministarstva spoljne trgovine BiH.
2. Odobrenja iz stava 1. ovog člana izdavaće resorna ministarstva entiteta u skladu sa propisanim uslovima.
Obavljanje određenih usluga od strane stranih pravnih lica u Bosni i Hercegovini
1. Strana pravna lica mogu obavljati usluge u Bosni i Hercegovini ako ispunjavaju uslove koje propisuje Savet ministara BiH i vlade entiteta.
2. Savet ministara BiH i vlade entiteta mogu u primeni Zakona propisati uslove i kriterije u skladu sa kojima strana pravna lica mogu preuzeti obavezu da obavljaju određene usluge u Bosni i Hercegovini pod uslovom da:
– strana pravna lica mogu obavljati ili nuditi određene usluge u Bosni i Hercegovini prema uslovima reciprociteta;
– stranim pravnim licima nije dozvoljeno da obavljaju određene usluge u Bosni i Hercegovini ukoliko ne osnuju pravna lica sa sedištem u Bosni i Hercegovini ili zaključe odgovarajuće ugovore sa domaćim pravnim licima registrovanim za obavljanje predmetnih usluga;
– strana pravna lica mogu zaposliti utvrđeni omer domaćih i stranih državljana za obavljanje određenih usluga u BiH.
Obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu
1. Domaća pravna lica mogu osnovati preduzeće u stranoj zemlji ili otkupiti ili povećati deoničarski kapital u preduzeću u stranoj zemlji i uložiti u strano preduzeće koristeći vlastita sredstva ili sredstva dobijanjem zajma.
2. Sredstva za svrhu naznačenu u stavu 1. ovog člana koriste se na osnovu dozvole date od strane ministarstva trgovine i entiteta prema uslovima koje propisuje Savet ministara BiH.
Odredbe člana 28. ovog zakona koje se odnose na osnivanje preduzeća u inostranstvu u skladu se primenjuju i na osnivanje predstavništava, poslovnih jedinica (prodavnica, servisa, konsignacija, gradilišta i sl.), kao i na obavljanje bankarskih i finansijskih poslova u inostranstvu i obavljanje poslova osiguranja i reosiguranja u inostranstvu.
Aspekti prava intelektualne svojine za trgovinu
1. U smislu ovog zakona pod terminom “prava intelektualne svojine” podrazumevaju se:
– autorska i srodna prava;
– zaštitni znakovi;
– geografske indikacije;
– industrijski nacrti;
– patenti;
– šeme (topografije) integralnih kola;
– zaštita neotkrivenih informacija.
2. Aspekti prava intelektualne svojine vezani za spoljnu trgovinu su nadležnost institucija Bosne i Hercegovine. U smislu ovog zakona, pod terminom “aspekti prava intelektualne svojine vezani za spoljnu trgovinu” podrazumeva se obezbeđenje adekvatnih standarda i principa u vezi sa raspoloživošću, obimom i korištenjem prava intelektualne svojine vezanim za spoljnu trgovinu, kao i obezbeđenje efikasnih i odgovarajućih sredstava za provođenje prava intelektualne svojine vezanih za spoljnu trgovinu u skladu sa obavezama iz trgovinskih sporazuma u kojima je BiH i/ili entiteti jedna od strane.
3. Savet ministara BiH može u skladu sa standardima iz prethodnog stava propisati mere zaštite domaćih subekata i potrošača od štetnih klauzula u ugovoru o licenci ili drugom prenosu prava intelektualne i industrijske svojine.
4. Međunarodni sporazumi u oblasti aspekta prava intelektualne svojine vezanih za trgovinu spadaju u nadležnost BiH.
1. Savet ministara BiH propisuje primenu zaštitnih mera na proizvod kada utvrdi da se takav proizvod uvozi u Bosnu i Hercegovinu u povećanim količinama, apsolutno ili relativno u odnosu na domaću proizvodnju i pod takvim uslovima pod kojima se prouzrokuje ili preti opasnost ozbiljne povrede domaće proizvodnje istih ili sličnih proizvoda.
2. Predlog zaštitnih mera sačinjava Ministarstvo spoljne trgovine BiH uz pribavljeno mišljenje entiteta.
3. Ovakve zaštitne mere se primenjuju na proizvod koji se uvozi bez obzira na poreklo.
1. U smislu ovog zakona:
– Pod terminom “ozbiljna povreda” podrazumeva se značajno ukupno pogoršanje pozicije domaće proizvodnje;
– Pod terminom “opasnost ozbiljne povrede” podrazumeva se ozbiljna povreda koja očigladno preti;
– Pod terminom “domaća proizvodnja” podrazumevaju se proizvođači u celini koji proizvode iste ili slične proizvode unutar Bosne i Hercegovine, ili oni čiji zajednički ovim proizvodnje istih ili sličnih proizvoda unutar Bosne i Hercegovine predstavljaju veći deo domaće proizvodnje tih proizvoda.
2. U istraživanja da li povećan uvoz prouzrokuje ili preti da prouzrokuje ozbiljne povrede domaćoj proizvodnji u pogledu ovog zakona, Ministarstvo spoljne trgovine BiH na bazi podataka ministarstva trgovine entiteta procenjuju sve bitne činjenice kvalitativne i kvantitativne prirode koji vrše uticaj na situaciju u domaćoj proizvodnji.
Savet ministara BiH može propisati primenu zaštitnih mera u ograničenom periodu buduće da može biti potrebno da spreči ili otkloni ozbiljnu štetu, te da olakša podešavanje.
1. Smatra se da postoji damping kada se neka roba uvozi po ceni koja je niža od tržišne cene ili proizvodnih troškova u zemlji porekla, odnosno u zemlji izvoza, pri čemu izaziva ili preti da izazove ozbiljnu štetu privredi BiH, ili ako takav uvoz usporava razvoj određene grane privrede BiH.
2. Savet ministara BiH propisuje definicije, uslove i procedure antidampinške istrage, te mere i rokove antidampinške zaštite.
1. Postupak u smislu utvrđivanja postojanja stepena i efekata navodnog dampinga pokreće se na osnovu pismenog zahteva pravnog lica ili udruženja koje nema status pravnog lica, koje deluju u ime BiH privrede.
2. Smatraće se da je zahtev podnesen u ime BiH privrede ukoliko ga podrže oni proizvođači čiji obim proizvodnje istih ili sličnih proizvoda i usluga izozi više od 50% ukupne proizvodnje istog ili sličnog proizvoda ili usluga u BiH.
3. Zahtev treba da sadrži dokaze o dampingu, povredi i uzročnoj vezi između navodnog damping uvoza i navodne nastale i moguće štete.
4. Zahtev se odbacuje kada nema dovoljno dokaza o dampingu ili šteti, čime bi se opravdalo nastavljanje postupka.
1. Savet ministara BiH, na predlog Ministara spoljne trgovine BiH i prethodno pribavljenog mišljenja entiteta, preduzima privremene mere u slučaju krajnje hitnosti.
2. Privremene mere mogu biti uvedene na šest meseci i mogu biti produžene na još tri meseca.
Antidamping mere ostaju na snazi samo za period i do nivou potrebnog za delovanje protiv dampinga koji je izazvao štetu.
Privremene mere i antidamping dažbine primenjuju se jedino na proizvode i usluge koji ulaze u BiH nakon odluke o njihovog uvođenju.
Zaštita od subvencioniranog uvoza
Smatra se da su proizvod ili usluge subvencionirani ukoliko za iste postoji finansijska podrška vlade i druge institucije u zemlji porekla ili izvoza proizvoda ili usluga.
Odredbe čl. 34. do 38. ovog zakona u skladu se primenjuju i na zaštitu od subvencioniranog uvoza.
Organi vlasti odgovorni za primenu Zakona
1. Ministarstvo spoljne trgovine BiH i resorna ministarstva entiteta su odgovorna za primenu politike spoljne trgovine prema uslovima zakona.
2. Da bi se izvršila primnjena zakona, odgovarajući organi entiteta obavljaće sve državne funkcije i ovlaštenja koja nisu izričito dodeljena Ministarstvu za spoljnu trgovinu BiH.
3. Entiteti i sve njihove administrativne jedinice će se u potpunosti pridržavati Ustava Bosne i Hercegovine i pokušaće olakšati koordinaciju između entiteta po svim pitanjima koja se u vezi sa spoljnotrgovinskom politikom, a koja su u njihovoj nadležnosti.
1. Kontrolu nad primenom ovog zakona vrši Ministarstvo spoljne trgovine BiH.
2. Ministarstvo spoljne trgovine BiH vrši nadzor nad izvršavanjem obaveza preuzatih međunarodnim bilateralnim i multilateralnim ugovorima, sporazumima i konvencijama.
1. Savet ministara BiH donosi podzakonske akte i druge propise na osnovu ovog zakona na predlog Ministarstva spoljne trgovine BiH.
2. Ministarstvo spoljne trgovine BiH pre predlaganja podzakonskih akata i drugih propisa Savety ministara BiH obavezno je pribaviti mišljenja nadležnih organa entiteta i po potrebi asocijacija privrede.
3. Ministarstvo spoljne trgovine BiH je, također, obavezno pribaviti mišljenja nadležnih organa entiteta i po potrebi asocijacija privrede pre donošenja propisa za koje je ono ovim zakonom ovlašteno.
4. Propise iz st. 2. i 3. ovog člana predlaže, odnosno donosi ministar spoljne trgovine BiH, uz saglasnost svojih zamenika.
5. Svi propisi iz st. 1. i 3. ovog člana objavljuju se u “Službenom glasniku BiH” i službenim glasilima entiteta.
Savet ministara BiH donosi propise kojima se utvrđuju uslovi za određivanje kazni preduzećima ili udruženjima preduzeća u slučajevima kada usled nemara ili namerno:
– dostave netačne ili pogrešne informacije koje zahteva zakon;
– izvrše prekršaj bilo koje obaveze koja je neposredno utvrđena za preduzeća ili udruženja preduzeća u skladu sa zakonom.
1. Svi prethodni propisi koji se tiču spoljne trgovine prestaće da važe najkasnije šest meseci od dana stupanja ovog zakona na snagu.
2. Sve propise za provođenje ovog zakona organi BiH i resorni organi entiteta doneće, odnosno usaglasiti sa ovim zakonom u istom roku.
1. Ovaj zakon stupa na snagu u roku od osam dana nakon njegove objave u “Službenom glasniku BiH” i primenjuje se na sve postupke pokrenute nakon ovog datuma.
2. Službena glasila entiteta dužna su objaviti ovaj zakon.
Samostalni član Zakona o izmjeni
Zakon o spoljnotrgovinskoj politici BiH
(“Sl. glasnik BiH”, br. 35/2004)
Član 2
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku BiH”, a objaviće se i u službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.
