Advokati na protestu u Beogradu pokušali da blokiraju autoput
Izvor: SlobodnaEuropa
olicija je sprečila pokušaj advokata da u toku protesta protiv odluke Vrhovnog kasacionog suda o bankama, blokiraju autoput u Beogradu 2. oktobra.
Protest je završen ispred Palate pravde, a počeo je ispred zgrade Ustavnog suda, zbog nezadovoljstva novom odlukom Vrhovnog kasacionog suda (VKS) od 16. septembra, vezano za naplatu obrade i osiguranja kredita, za koju advokati kažu da ide na štetu građanima a u korist bankama.
Tu se okupljenima obratila zamenica višeg javnog tužioca u penziji, Milena Vukašinović, i rekla da se stidi pravne struke u kojoj je celog života radila.
“Stidim se i kajem što sam 39 godina radila kao zamenik javnog tužioca i otišla u penziju kao zamenik višeg javnog tužioca. Ovo nije samo sramna odluka VKS, već je i sunovrat pravosuđa, svih sudija i tužilaca, i potrebno je da i oni dignu glas”, rekla je ona.
Advokat Bojan Čedić poručio je da tumačenja stava o naplati troškova obrade kredita VKS nisu potrebna jer je, kako je naveo, zakonom iz 1978. predviđeno da je “isključiva cena koštanja kredita – kamata”.
Protesna šetnja se od zgrade Ustavnog suda kretala ka Pravnom fakultetu, zatim do zgrade Narodne banke Srbije i Vrhovnog kasacionog suda, da bi se završila kod zgrade Palate pravde.
Tada se deo okupljenih advokata na poziv jednog od govornika uputio prema mostu Gazela, kako bi pokušali da na kratko blokiraju autoput, ali ih je u tome sprečio kordon policije. Većih incidenata nije bilo.
Advokate su na ovom protestu podržale kolege iz unutrašnjosti, ekološke organizacije, kao i brojne javne ličnosti koje su preko video bima poslale svoje poruke podrške.
Naredni protest advokata najavljen je za 23. oktobar, kada bi u zgradi Pravnog fakulteta trebalo da se biraju članovi advokatskih komora.
Zašto je organizovan protest?
Protesti advokata intenzivirali su se nakon 16. septembra, kada je VKS doneo novi stav u vezi sa troškovima za obradu kredita i naplatu premije osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK).
To je dopuna stava iz maja 2018. godine, prema kojem su se sudovi do sada upravljali i presuđivali u korist građana u desetinama hiljada sudskih sporova protiv banaka zbog naplate troškova kredita.
Prema toj dopuni, banke imaju pravo da naplaćuju naknade na ime troškova obrade i osiguranja kredita, sa tom novinom što sada nemaju obavezu da dokazuju strukturu i visinu pojedinačnih troškova od kojih se te naknade sastoje.
Advokatska udruženja smatraju da je nov pravni stav VKS suprotan onom iz 2018. i da narušava načela pravne sigurnosti i jednakosti građana pred sudom. Zahtev advokata je da VKS povuče ovaj stav, jer, kako smatraju, nije bilo osnova da posle tri godine ujednačene sudske prakse VKS donosi potpuno novi stav.
Na protestu u subotu 2. oktobra, advokati su poručili da mora biti povučena dopuna stava koju je doneo VKS i da od tog zahteva neće odustati.
Reakcije institucija: ‘Advokati vrše pritisak’
Tokom trajanja protesta oglasilo se Ministarstvo pravde Srbije i u saopštenju navelo da se osporavanjem odluke protestima i fizičkim obračunima ugrožavaju postulati položaja sudija, koji je utemeljen Ustavom Srbije i zasnovan na načelu nezavisnosti, “koje podrazumeva i zabranu svakog uticaja na sudiju prilikom vršenja sudijske funkcije”.
Neprihvatljivim pritiscima na Vrhovni kasacioni sud urušava se integritet pravosudja u celini, te Ministarstvo pravde podseća da je dužnost svih da poštuju nezavisnost sudstva i da se stavovi suda ne mogu zauzimati na ulici, niti ih može zauzimati bilo ko drugi osim sudija”, navodi se u saopštenju Ministarstva pravde.
„Sudske odluke zasnivaju se na činjeničnom stanju utvrđenom u svakom pojedinačnom postupku i svaka stranka nezadovoljna odlukom prvostepenog suda ima pravo na žalbu. Sudovi ne smeju da se stave u funkciju bilo koje strane u postupku, i u domaćem pravnom sistemu zauzeti pravni stavovi Vrhovnog kasacionog suda nisu formalan izvor prava“, navedeno je u saopštenju Visokog saveta sudstva.
Dosadašnji protesti advokata
Nakon sporne odluke VKS , na prvom protestu 20. septembra, demonstranti su upali u zgradu Visokog kasacionog suda. Obezbeđenje je pokušalo da spreči demonstrante da uđu u zgradu i došlo je do koškanja, ali bez većih incidenata.
Četiri dana nakon toga, organizovan je još jedan protest a sva suđenja u Srbiji zakazana za petak, 24. septembar, bila su odložena jer su advokati stupili u jednodnevni štrajk upozorenja.
Apelacioni sud u Beogradu je u februaru 2018. godine doneo prvu pravosnažnu presudu po kojoj banka nema pravo da od klijenata naplaćuje trošak obrade kredita, a presudom je utvrđeno da je odredba ugovora kojom je ugovorena naknada za obradu kredita suprotna Zakonu o obligacionim odnosima.
Nakon toga, VKS je u maju 2018. usvojio pravni stav u kome je navedeno da banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.
Ta tumačenja zakona, koja bi onemogućila građane da tuže banke, zauzimala su stav koji je išao u korist bankama, dozvoljavajući im da naplaćuju naknadu obrade kredita i ostalih usluga, bez obaveze da o visini takse i njenoj svrsishodnosti polemišu sa klijentima.
Reč je o Zakonu o zaštiti potrošača, Zakonu o obligacionim odnosima i Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Banke najavile da neće naplaćivati sudske troškove
Udruženje banaka Srbije 20. septembra pozdravilo je odluku Vrhovnog kasacionog suda, te najavilo da su banke “izrazile spremnost” da, ako dobiju sudski spor koji je u toku, ne naplaćuju od korisnika njene troškove.
“Predmeti u kojima je doneta i izvršena presuda protiv banaka, takođe neće biti predmet bilo kakve pravne akcije banaka protiv klijenata (tužilaca)”, navodi se u saopštenju koje je 20. septembra objavljeno na sajtu Udruženja banaka Srbije.
Udruženje je ocenilo da se stavovima VKS pravosudni sistem Srbije “približio pravosudnim sistemima Evropske unije i zemalja regiona, u kojima je identičan stav još ranije zauzet”.
